Alisa Jovanović dugo je već u medijima. Sve je počelo na radiju Studio B, a vrlo brzo je postala zapažena zbog dobre dikcije i radiofoničnog glasa. Jedno vrijeme radila je i na Radiju S, a potom je na red došla televizijska karijera. Uvijek dobro pripremljena i dotjerana, nikad si ne dopušta podcjenjivanje gostiju i gledatelja. Radila je i zapaženu autorsku emisiju Alisa, no trenutno je u potrazi za novim angažmanom. Sve su to povodi za ovaj intervju.

Po struci ste pravnica. Kad i gdje se rodila ideja ulaska u medijske vode?

Pravni fakultet je bio logičan izbor kada vas rodbina i prijatelji svrstavaju u dobre i spretne govornike. Kada na to dodate krajnje dobronamernu roditeljsku brigu od čega će dete sutra da živi onda je izbor logičan i neizbežan. Medjutim u praksi u mom slučaju pravne nauke su mi obezbedile samo obrazovanje ali ne i profesiju kojom se bavim.

Moji prvi poslovni koraci počeli su na radiju i kasnije je usledilo sve ono što danas zovem svojim poslovnim uspesima.

Kako vam se sviđaju današnje „formatirane“ radio stanice u kojima se malo i kratko priča, a puno svira?

Danas su svi mediji pa i radio postali takvi da sve čine samo da vas ne nateraju da uključite mozak. Oni će vas zabavljati, prekratiti vam vreme i sl. ali nikako se neće baviti suštinskim životnim pitanjima. Nekada su mediji osim ostalih imali i edukativnu ulogu, pa ste onda kada sedate pred kamere ili mikrofon morali dobro da razmislite šta pričate onima koji vas slušaju jer je medju njima bilo mnogo onih koji su o velikom broju tema znali više od vas. Publika je bila cenjena. Danas na osnovu svakog formata možete zaključiti kojoj ciljnoj grupi se neko obraća, kako taj neko zamišlja konzumenta sadržaja koji radi i odgovor se nameće sam.

Gdje je bolje raditi, na televiziji ili radiju?

Radio je opušteniji i iskreniji medij jer nema mnogo unapred pripremljenog sadržaja. Tv opet sa svoje strane ima dimenziju koja radiju nedostaje pa ako vas kamera voli to je kraći put do gledalaca. Često na televiziji ljudi vise zapamte šta ste i kada obukli nego šta ste pričali. Da li ćete na to gledati kao na prednost ili manu zavisi od vas samih.

Tv iskustvo stjecali ste na Pinku, Hepiju i Studiju B. Gdje vam je bilo najugodnije raditi i zašto?

Na tv Pink sam odrasla i najduže sam se tu zadržala. Tu su nastali i moji prvi koraci pred kamerama. Ova medijska kuća ima odličan pristup prema svojim zaposlenima i ljudi se teško odlućuju da ih napuste. Na tv Happy sam bila jako kratko i to ne bih komentarisala, a na Studiju B sam nekoliko godina imala svoju autorsku emisiju koja se čak i zvala po meni. Bio je to zaista jedan dobar poslovni odnos koji je obeležio moju karijeru. Drago mi je da i ovu medijsku kuću imam u svom CV -u.

Na srpskoj medijskoj sceni čiji medijski rad najviše cijenite i zašto?

Ima dosta novinara kod nas koji predano i profesionalno obavljaju svoj rad. Ja sam ipak sklona i to je više karakteristika moje ličnosti, a ne realnog stanja da ne izdvajam nikoga posebno. Nikada nisam imala uzore, smatram da svako radi onako kako najbolje ume. Osim profesionalnosti i talenta novinar treba da poseduje i jednu specifičnu moralnu vertikalu po kojoj se izdvaja i kada to kod nekoga primetim priznajem da takve posebno cenim.

Trenutno ste nezaposleni i u potrazi za poslom. Što radite kad ne radite?

Da, trenutno čekam novi angažman u medijima, u medjuvremenu se bavim PR-om, čitam knjige, prolazim šesti razred osnovne škole sa svojom ćerkom i čekam da konačno dodje vreme posle kovida 19.

Ostajete li i dalje u medijskom poslu ili tražite druge prilike?

Biću u medijima onoliko koliko u njima bude prostora za ono što ja radim. Ako publika pokaže neka druga očekivanja i želje ne sumnjam da će im mediji to ispuniti. Sa godinama naučite da pobedjujete samo i jedino ako ste okrenuti novim mogućnostima i da gledanjem u prošlost ne dobijate mnogo.

Spremna sam za nove izazove. Naša sopstvena odluka da uspemo je uvek važnija od bilo koje druge.