Nin; Nedeljne informativne novine, list za politička, društvena i kulturna pitanja pokrenula je 26.1.1935. u Beogradu grupa intelektualaca od kojih su mnogi bili članovi Komunističke partije. U prvoj seriji Nedeljne informativne novine – NIN štampane su latinicom.

Užu redakciju sačinjavali su Svetozar Popović i dr Vojislav Vučković koji su pred tadašnjim vlastima fingirali kao „vlasnici“ to jest urednici lista. Veselin Masleša bio je odgovoran za list pred Komunističkom partijom, a članovi kolegija bili su Jovan Popović, dr Oto Krstanović, Božidar Adžija. Oko NIN-a su se okupili Đorđe Andrejević Kun, Čedomir Minderović, Oto Bihali Merin, Dušan Matić. Aleksandar Vučo, dr Hugo Klajn, Radovan Zogović, Mirko Kujačić, Mirko Banjević, Ljuba Popović, Noe Živanović, Dragan Beraković, inž. Nikola Petrović, Đurđe Teodorović. Stvarna redakcija bila je u stanu Jovana Popovića u Beogradskoj ulici, zvanična, za vlasti, u Cvijićevoj ulici u Beogradu kod Svetislava Popovića. Od 26. januara 1935. do 7. septembra 1935. izašlo je 26 brojeva, a onda je policija Kraljevine Jugoslavije onemogućila dalje izdavanje NIN-a.

Šesnaest godina posle štampanja prvog broja NIN- a grupa novinara “Mladog boraca“, omladinskog lista založila se za pokretanje novog lista i 7. januara 1951. godine, novi NIN je ponovo pokrenut. Novi NIN je nastao u nacionalizovanoj sobi za spavanje bivšeg vlasnika beogradskog dnevnog lista „Pravda“ Manojla Sokića u Vlajkovićevoj ulici-br. 8 na I spratu u stanu pretvorenom u redakciju. To je tada pripadalo Izdavačkom preduzeću Glas. NIN-ovom imenu kumovao je Moša Pijade. Po izrazu, NIN je u to vreme bio takozvani opinien magazin – list u kome su dominirali komentari i reportaže.

U tom periodu okosnicu redakcije sačinjavali su Stevan Majstorović, Najdan Pašić, Era Ratković, Tika Lešić, Miša Habul i drugi. Posle perioda samostalnog delovanja NIN 1958. godine ulazi u novinsko-izdavačku kuću Politika. Na njusmagazinsku formulu i na kolornu štampu NIN je prešao 4. aprila 1971. godine. Idejni tvorac i realizator te promene je Frane Barbijeri, tadašnji glavni urednik i Sergije Lukač, osnivač katedre za novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. NIN od tada neguje žurnalističku sintezu, a od novinarskih formi najviše koristi članak, je u izvesnoj meri zadržana i komentatorska, opinion forma.

Zbog obračuna Saveza komunista s liberalima Barbijeri je smenjen, ali je njusmagazinska formula zadržana. Posle kraće krize između 1973 i 1975. u periodu kada je glavni urednik bio Dragan Marković u NIN je došla nova generacija novinara Bogdan Tirnanić, Mirko Klarin, Stevan Nikšić, Milan Milošević, Teodor Anđelić, Aleksandar Tijanić, Slobodanka Ast, Zoran Jeličić, Dušan Veličković. U tom periodu NIN je imao najveći tiraž u svojoj istoriji koji je dostizao 180.000 prodatih primeraka 1981.

Posle Osme sednice CK SKJ u NIN-u je 1987-88. otvoren novi “partijski slučaj”, smenjuje se tadašnji uređivački kolegijum, a dve godine kasnije iz njega izlazi grupa novinara koja sa grupom beogradskih disidenata osniva redakciju nedeljnika Vreme. Godine 1992. u NIN-u izbija štrajk, posle koga se on izdvaja iz Izdavačke kuće Politika 1995. godine i deluje samostalno. U martu 2009. Novinsko-izdavačko preduzeće NIN prodato je za 810 hiljada evra kompaniji Ringier, koja poseduje i list Blic.