Predrag Milićević, rukovodilac Sektora marketinga i komunikacija u Registru nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) za Media Daily kaže da je prisutnost na internetu apsolutni imperativ u savremenom poslovanju, posebno za mala preduzeća.

Najčešća greška koju preduzetnici prave je izbor generičkog, umesto nacionalnog domena, a veoma je važno i da naziv sajta bude lak za izgovor.

Da li je naš biznis za internet?

Poslednje istraživanje Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) pokazalo je da 46 procenata malih preduzeća u Srbiji nema sajtove i nemoguće ih je naći na internetu, što Milićević smatra velikim hendikepom za uspešno poslovanje.

“Ako je nekom dobro da postoji na internetu to su upravo male firme, a po svim statistikama takvih firmi u Srbiji gotovo da i nema. Ako internet koriste u poslovne svrhe, to im omogućava “utakmicu” i sa velikima, ali ako ih nema, već su je izgubili”, objašnjava.

Milićević napominje da treba praviti razliku između korišćenja interneta i prisutnosti na njemu, jer se internet koristi i prilikom odlaska na Amazon ili Wikipediu, a biti prisutan je nešto sasvim drugo.

“Čak 80 procenata vlasnika malih preduzeća je u ovom istraživanju odgovorilo da im internet ne treba, a ja uvek pomenem sajt farmia.rs koji je bavi kupoprodajom stoke. Ako je jedna krava dovoljno “internetična” i može da se proda preko interneta, kakav je to vaš biznis i šta radite? Kakvu uslugu nudite da ne možete da prodate preko interneta?”, objasnio je pitanjem.

 

Kako izabrati pravi domen za sajt?

Osnovni uslov da se odabare dobar domen je da njegov naziv bude lak za izgovor i da se  pamti. Treba voditi računa da ne bude dvosmilen već jasan, kako bi potencijalni korisnik iz naziva mogao da shvati “o čemu se tu radi”.

“Naš domen ne pordžava slova “š”, “ć”, “č”, tako da pojam u kome figururaju ta slova može dobiti drugačiji smisao kada koristite takozvanu “ošišanu latinicu”. Po statistikama Google-a, 20 procenata svih pretraga su govornog tipa “google kaže”. To se prvenstveno odnosi na mobilne uređaje, ali očekivanja su da će do 2020. godine 50 procenata svih pretraga biti govorno i to ne samo sa mobilnih uređaja, zato je neophodno da domen bude lak za izgovor. U nazivu domena takođe treba voditi računa da postoji pojam koji je bitan, takozvana “ključna reč/ focus key”.  Da li će ta ključna reč biti ime firme, usluge koju pružate, ili proizvoda koji prodajete – svejedno, omogućiće onome ko pretražuje da lako dođe do vašeg sajta”, istakao je Milićević.

Pozicioniranje domena

U pokretanju svakog biznisa neophodno je i znanje o tome gde domen treba pozicionirati. Generički, ili međunarodni domeni poput (com, org, net) nisu uvek u prednosti nad nacionalnim ( sr. hr. si), smatra Milićević.

“Negde oko 80 procenata svih pretraga na svetu ide preko Google-a, a u Srbiji je taj procenat čak i veći i one su u većini lokalnog karaktera. Ako vam treba da kupite novi šporet ili da popravite roletnu, pretraživaćete u lokalu. Google pravi razliku između generičkih i nacionalnih domena, u smislu da u tim lokalnim pretragama daje prednost nacionalnim u odnosu na generičke domene. Ta blaga favorizacija nacionalnih domena dešava se, jer su po svojim statistikama, došli do zaključka da su sadržaji koji su na sajtovima sa nacionalnim domenima usmereni na određeno tržište. Kod generičkih domena Google-u treba dodatno objašnjenje čemu taj sajt služi i koga “gađa”, što otežava pronalaženje”, objašnjava.

Po Milićevićevim rečima, greška je i kada se uz generički domen upotrebi engleska reč, jer pola sveta ne razume ni latinično pismo, niti engleski jezik, samim tim ne može se računati na globalno tržište.

“Koje god tržište da hoćete da “napadnete”, ono je ipak ograničeno. Nije realno očekivati da proizvod nudite i Americi i Aziji. Dakle, najlogičnije je da uzmete nacionalni domen zemalja u kojima vidite svoje potencijalno tržište, da ponuda na sajtu bude na lokalnom jeziku, a cene u lokalnoj valuti,”, zaključio je Predrag Milićević.