Ovde tekstot možete da pročitate na makedonski

Digitalna revolucija omogućila je nekolicini američkih tehnoloških tvrtki da od 1990. godine zadobiju ogromnu financijsku i kulturnu snagu, koja je veća od one koje imaju brojne suverene države.

Ako pitate čovjeka koji je „izumio internet”, odnosno kreatora World Wide Weba (www), Tima Berners-Leeja, divovi iz kalifornijske Silicon Valley kao što su Google i Facebook možda bi trebali biti podijeljeni u nekoliko manjih tvrtki, piše Reuters. Naime, digitalna revolucija omogućila je da nekoliko američkih tehnoloških tvrtki prikupe financijsku i kulturnu moć veću od moći većine suverenih država.

„Postoji opasnost od koncentracije“, rekao je Berners-Lee, sada 63-godišnji profesor na prestižnom američkom MIT-u (Massachusetts Institute of Technology) i britanskom Sveučilištu Oxford. Apple, Microsoft, Amazon, Google i Facebook zajedno imaju tržišnu kapitalizaciju od 3,7 bilijuna dolara. Usput, toliki je težak njemački BDP za 2017. godinu. Berners upozorava da utjecaj tih divova može smanjiti tržišne promjene i tehnološke inovacije.

Inače, Berners-Lee je na ideju umrežavanja i slanja datoteka došao dok je radio u CERN-u, Europskom istraživačkom centru za fiziku, a 1990. njegova ideja je prerasla u World Wide Web. Kao što je rekao, nije postojao “eureka” trenutak, već puno posla, rada i iskustva u radu računalne industrije.

Međutim, danas je razočaran sa situacijom s kojom se susreće Internet, s brojnim skandalima i propustima oko zaštitu osobnih podataka, objavio je Reuters. „Razočaran sam trenutnim stanjem interneta. Izgubili smo osjećaj individualnog jačanja i mislim da je do određenog stupnja početni optimizam splasnuo“, kaže Berners-Lee.

Tim Berners-Li, tatkoto na internetot: Tehnološkite giganti imaat pregolema moć

Digitalnata revolucija im ovozmoži na nekolku amerikanski tehnološki kompanii da imaat golema finansiska i kulturološka moć od 1990-tite do denes, koja e posilna od onaa što ja imaat povećeto suvereni državi

Ako se zapraša čovekot koj go “izmislil internetot” (t.e. World Wide Web), Tim Berners-Li, gigantite od Silikonskata dolina, kako što se Gugl i Fejsbuk, možebi treba da se podelat na nekolku pomali kompanii, pišuva Rojters.

Imeno, digitalnata revolucija im ovozmoži na nekolku amerikanski tehnološki kompanii da soberat finansiska i kulturološka moć od 1990-tite do denes, koja e posilna od onaa na povećeto suvereni državi.

“Postoi opasnost od koncentracija”, veli Berners-Li, denes 63-godišen profesor na prestižniot amerikanski MIT (Institut za tehnologija vo Masačusets) i Britanskiot Univerzitet vo Oksford.

Epl, Majkrosoft, Amazon, Gugl i Fejsbuk zaedno imaat pazarna kapitalizacija od 3,7 trilioni dolari. Patem, tolku teži i germanskiot BDP za 2017 godina.

Međutoa, osnovačot na Internetot e sepak pretpazliv, pa zatoa predupreduva deka vlijanieto na ovie giganti može da gi namali i promenite na pazarot i tehnološkite inovacii.

Inaku, Berners-Li do idejata za internet, prvično narečena Mesh, dojde dodeka rabotel vo CERN, Evropskiot istražuvački centar za fizika, a vo 1990 godina negovata ideja prerasna vo World Wide Web. Kako što veli, ne postoel “Eureka” moment, tuku mnogu rabota, trud i iskustvo vo rabotata na kompjuterskata industrija.

Sepak, toj e razočaran od sostojbata vo koja denes se naođa “negoviot” internet i brojnite skandali i propusti okolu zaštitata na ličnite podatoci, objavi Rojters.

“Razočaran sum od segašnata sostojba na internet. Go izgubivme čuvstvoto na individualno zajaknuvanje i mislam deka do odreden stepen, prvičniot optimizam e raspukan”, veli toj.