Ovde tekstot možete da pročitate na makedonski

Uz poreznu reformu koju je predložio ministar financija Njemačke smanjila bi se mogućnost za međunarodne korporacije da prenose dobit u porezne oaze i plaćaju zanemariv porez.

Njemački ministar financija Olaf Scholz, u tekstu kojeg je objavio na stranici Welt am Sonntag, osvrnuo se i na velike tehnološke korporacije, kao što su Apple, Google i Amazon i njihovu naviku da izbjegavaju poreze.

Prema njegovim riječima, ovaj bi problem trebao biti riješen globalno, a to podupiru i kolege iz Francuske. Ideja je predstaviti tzv. minimalnu poreznu stopu na dobit, prema kojoj niti jedna država ne bi trebala smanjiti poreze.

Novi globalni porez bi smanjio atraktivnost različitih poreznih utočišta, a oni koji to koriste (često „digitalni divovi” iz tehnološke industrije), neće biti u mogućnosti da presele svoje zarade u one zemlje gdje su uvjeti najpovoljniji.

To će riješiti veliki globalni problem oporezivanja koji se pojavio s razvojem globalizacije i internetom, kaže Scholz i poziva zemlje diljem svijeta i EU da zajednički razviju nove nacrte zakona za uvođenje minimalne porezne stope.

Germanija i Francija sakaat da vovedat “minimalen globalen danok” za tehnološkite giganti

So danocite, predloženi od strana na germanskiot minister za finansii, se namaluva možnosta za međunarodnite korporacii da ja prenesat dobivkata vo danočnite oazi i da platat zanemarlivo mal danok.

Germanskiot minister za finansii Olaf Šolc, vo svojot tekst, napišan za Welt am Sonntag, dopre do golemite međunarodni tehnološki korporacii, kako što se Apple, Google i Amazon i nivnite naviki za izbegnuvanje na plaćanje danoci. Šolc im zabeleža na golemite digitalni kompanii za prenesuvanjeto na dobivkata vo danočnite oazi i plaćanjeto na premnogu mal iznos na danok vo odnos na prihodite i profitot.

Spored nego, kon ovaj problem treba za se postapi globalno, a vo toa go poddržuvaat i kolegite od Francija. Idejata e vo celiot svet da se vovede t.n. minimalna stapka na danok na dobivka, pod koja nitu edna država ne bi smeela da go namali svojot danok. So noviot globalen danok, bi se namalila atraktivnosta na različni danočni oazi, a onie koi gi koristat (često “digitalnite giganti “ na tehnološkata industrija), nema da bidat vo možnost da ja premestuvaat svojata dobivka vo onie zemji koi od danočnen aspekt se najpovolni.

Ova će reši eden golem svetski problem na odanočuvanje koj se pojavi so pojavata na globalizacijata i na internet rabotenjeto, veli Šolc i im preporačuva na zemjite od celiot svet i EU, zaednički da razvijat novi predlozi na zakoni i da vovedat minimalna danočna stapka.