Novinarka nedeljnika Vreme Jovana Gligorijević na svom se Twitter nalogu javno požalila da više ne može da podnese ovu “antirijaliti histeriju”. I još je napisala da je za nju mnogo veći problem Pinkov informativni program u kom se “na svakih deset sekundi krši javni interes i elementarna etika”. Informativni program direktno utiče na odluke i izbore građana, pa je ta propaganda opasnija od Zadruge, ustvrdila je Gligorijevićeva.

Nema nikakve dvojbe da je Gligorijevićeva u pravu kada je televizijski informativni program u Srbiji pitanju, ali je i činjenica da se posle zahteva ministra za kulturu i obrazovanje Vladana Vukosavljevića da se zabrani emitovanje realaity programa na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, podigla poprilična prašina i u publici i u srbijanskom establišmentu, pa i stvarna ili fingirana podela na one za i one protiv rialityija.

Kao što smo već pisali, lavinu reagovanja pokrenula je ministrova izjava na TV Prva da “takve emisije ne bi trebalo da se emituju na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i da bi srpsko društvo trebalo da bude pošteđeno prostakluka”.

Nije tačno da “narod to traži”

“Verbalni pornografski sadržaji i telesni pornografski sadržaji, bez obzira u koje se vreme emitovali, ne smeju da imaju mesta u programu sa nacionalnom televizijom. Niko ne može da pravda emitovanje rijaliti programa rečenicom da “narod to traži” jer to nije tačno. Ovo nije narod lakrdijaša i psovača”, rekao je ministar kulture, a nedeljnik NIN ju je izdvojio kao izjavu nedelje.

Na mišljenje Vukosavljevića da bi rijaliti programi trebalo da se emituju na posebnim kanalima koji se plaćaju, da su sramota za medijsku scenu i da duhovno i mentalno uništavaju narod najpre je, sasvim logično i očekivano reagovao vlasnik i generalni direktor Pink medija grupe Željko Mitrović tvrdnjom da je “velika većina naroda rešila da gleda reality”.

“To što ste vi, poštovani ministre Vukosavljeviću dobili izliv opere u mozak, ne znači da će vaša elitističko-hermetizovana politika bilo koga fascinirati čak naprotiv. Ako treba nekoga da vređate, vređajte mene, ja uživam kad me napadaju neznalice i moćnici a i da budem iskren rado bih se sa vama takmičio u poznavanju recimo muzičke ili filmske umetnosti”, stoji u Mitrovićevom podužem pismu punom uvreda na račun ministra.

Brnabić: Stvar regulatornih tela

U ovu “prepisku”, potpuno neuobičajenu za vlast koju svako na svoj način podržava ubrzo se umešala i premijerka Srbije Ana Brnabić koja je rekla da “riality programi nisu specifičnost za Srbiju i da postoje u celom svetu, gde su jako popularni”.

Ona nije propustila i da objasni da rialityje u Srbiju nije uveo Željko Mitrović, nego lider opozicije Dragan Ðilas i to preko televizije koja je bila simbol kulture i alternativne scene B92 “izgradivši kuću Velikog brata u Pionirskom parku, gde treba da se bavimo decom i obrazovanjem”.

“Realityji su stvar regulatornih tela, a ne vlade i svako treba da radi svoj posao. Treba da popularizujemo kulturne i obrazovne programe, ali ne možemo da se bavimo programom privatnih televizija” rekla je premijerka.

I ministar prosvete Mladen Šarčević rekao je da je televizijama potrebno više obrazovnog programa i dodao da regulatorna tela i sve televizije sa nacionalnom frekvencijom pogledaju šta su sve potpisali kada su licencu dobili – a to je obrazovni program.

“Ja na tome insistiram, za ovo (rialityje) me baš briga”, rekao je Šarčević.

Potpredsedniku Vlade i ministru policije Nebojši Stefanoviću takođe je bilo čudno da Vukosavljeviću ne smeta “što mu je u odbranu prvi priskočio Dragan Đilas, koji je u Srbiju prvi doveo rialityje”.

“Ministar kulture je prvi krenuo u disciplinovanje medija, sutra će možda da kaže šta treba da bude u vašoj novini”, rekao je Stefanović u intervjuu “Kuriru”.

Stefanović: Neka promene kanal

Na primedbu da nije stala na stranu svog člana kabineta u ratu oko rialityja, Stefanović kaže da se Brnabić nije svrstavala.

“Ne mislim da ministri treba da uređuju privatne medije. Ako narod to neće da gleda, neka promeni kanal”, istakao je Stefanović.

A onda se u čitavu priču uključio i čuveni REM (nezavisno regulatorno telo za elektronske medije) koje je upamćeno najčešće u nemešanju u svoj posao i ćutanju o skoro svim velikim medijskim temama i dilemama. Zapravo ni ovaj put REM nije istupio kao telo nego se u sukob oko realityija umešala članica tog tela Olivera Zekić. I to tekstom, kako bi jetko primetio predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Slaviša Lekić, koji je navodno pisao Ivan Radovanović, a Zekićeva ga samo potpisala.

Elem, ko god da ga je pisao, u tekstu se podseća da se reality programi ne zabranjuju nigde, pa neće ni u Srbiji.

REM: To je suštinski cenzura

“To suštinski znači cenzura”, navodi Zekićeva u odgovoru ministru kulture i informisanja Vladanu Vukosavljeviću povodom njegovog stava o reality programima, te izjave da je “jedna gospođa iz REM-a dugačkog jezika i nešto kraće pameti”, bacila drvlje i kamenje na Ministarstvo kulture zbog komentarisanja realityja.

Zekićev ističe da bi ministrov stav u praksi značio uvođenje cenzure i ističe da je to suština odbijanja REM da postupi po njegovom “naređenju”.

“Nema šanse da bilo šta slično uradimo i zato što u REM ne sede ljudi koji se, kada čuju reč ‘mediji’, hvataju za pištolje. Nema među nama nikoga ni ko halucinira da mu je posao da ‘brani’ medijski prostor, što je dobro, pošto se ta vrsta ambicije obično završi zabranom svega što se nekome, iz bilo kog razloga, ne sviđa. Počne, ambiciozni branitelj, sa realityjima, završi sa Dnevnikom”, navodi se u pismu REM-a.

U odgovoru Vukosavljeviću Olivera Zekić se pozvala i na preporuku Komiteta ministara Saveta Evrope o nezavisnosti i funkcijama regulatornih organa u oblasti radio-difuzije, odnosno na stav da “regulatorni organi ne treba da vrše a priori kontrolu programa i da kontrola emisija treba da usledi posle njihovog emitovanja”.

Ona je takođe istakla da donošenje obavezujućeg uputstva o proterivanju TV emisija poput “Parova”, ”Velikog brata”, ”Zadruge” ili određenog televizijskog formata u kasne večernje termine “ne bi bilo u saglasnosti sa evropskom medijskom regulativom”.

Ministru je poručeno i da pogleda i izuči podatke i podrži ono što REM godinama traži: da izriče novčane kazne onima koji u bilo kom delu programa, pa i u rialityju, krše zakon. To je, kako se navodi, jedina norma i brana u skladu sa evropskim vrednostima kojima se civilizovana društva bore protiv vulgarnosti, nepristojnosti, nasilja, pornografskog sadržaja i svake druge vrste bljutavosti.

Posle svega, iako se još nije izjasnio onaj koji u Srbiji daje konačnu reč, predsednik Aleksandar Vučić, nije lako odgovoriti na pitanje čemu najnovija ujdurma služi. Možda kao uvertira za smenu samog ministra kulture i informisanja i pokušaj njegove lične odbrane, a možda i kao najava ozbiljnijih rezova u Vladi Srbije koje postojeća vlast prakticira kao zamenu za izbore i izborne kampanje. Može biti i da je čitava polemika servirana građanima kao dobra zabava dok se daleko od kamera i novinara neke ozbiljnije stvari ne privedu kraju.